Priručnik za K‑osvajačAutorska prava © 2000, 2002 Ervan Loasan, Pamela Roberts
K‑osvajač je KDE‑ov napredni menadžer fajlova, veb pregledač i univerzalni prikazivač.
Sadržaj
- 1. Pregled
- 2. Osnove K‑osvajača
- 3. K‑osvajač kao menadžer fajlova
- 4. K‑osvajač, veb pregledač
- 5. Samodopuna teksta
- 6. Korišćenje obeleživača
- 7. Upisivanje postavki
- 8. Priključci
- 9. Proširenja režima prikaza
- 10. Podešavanje K‑osvajača
- 11. Popis naredbi
- 12. Pitanja i odgovori
- 13. Zasluge i licenca
PregledK‑osvajač je napredan menadžer fajlova, s funkcijama upravljanja fajlovima počev od prostog isecanja/kopiranja i nalepljivanja, do pregledanja lokalnih i udaljenih mrežnih fajlova. Sadržaj fascikle može biti predstavljen raznovrsnim tekstualnim i ikoničkim režimima prikaza, uključujući i sličice-preglede sadržaja fajla. Svojstva fajlova i fascikli lako se mogu ispitivati i menjati, a programi pokretati klikom miša.
U Programima KDE‑a podrazumevani menadžer fajlova je Dolphin. Podrazumevanu komponentu za pregledanje fascikli možete izmeniti kroz u Sistemskim postavkama (npr. izabrati K‑osvajač).
K‑osvajač je veb pregledač saglasan sa HTML‑om 4.01, sa ugrađenom podrškom za JavaScript (Ecma-262), CSS (kaskadne opise stilova) i dvosmerna pisma (poput arapskog i hebrejskog). Podržava bezbedno izvršavanje javanskih apleta, Netscapeove priključke za gledanje Flasha, RealAudija i RealVidea, i SSL za bezbednu komunikaciju. U napredne mogućnosti spadaju i automatsko dopunjavanje URL‑ova i formulara, uvoz obeleživača iz drugih pregledača i pregledanje sa jezičcima.
K‑osvajač je takođe izvrstan sveobuhvatan FTP klijent.
K‑osvajač je univerzalni program za prikazivanje, sposoban da prikazuje slike i dokumente bez potrebe za pokretanjem drugih programa. Ovo omogućava ugnežđivanje komponenata (K‑delova) iz drugih programa — GwenViewa za prikaz slika, Okulara za prikaz PDF, PostScript i drugih dokumenata.
K‑osvajač je potpuno prilagodljiv program koji svako može podesiti prema svojim potrebama, od menjanja opšteg stila i veličina teksta i ikonica, do izbora stavki koje se pojavljuju u traci menija, menjanja broja i položaja traka alatki, pa čak i definisanja novih kombinacija tastera za prečice.
Osnove K‑osvajačaVažno
Kao i svi KDE programi, K‑osvajač je izuzetno prilagodljiv. Ovaj dokument opisuje kako se K‑osvajač ponaša pod normalnim, podrazumevanim postavkama.
Miš sa tri dugmeta može biti koristan kako u K‑osvajaču, tako u bilo kom drugom KDE programu. Ako imate miš sa samo dva dugmeta, trebalo bi da možete da podesite sistem tako da istovremeni pritisak oba dugmeta simulira treće dugme.
O korišćenju miša možete pročitati više u odeljku o funkciji dugmadi miša.
Ako ste navikli da dvoklik izvodi radnje, onda imajte na umu da K‑osvajač podrazumevano reaguje na jedan klik, kao što je i običaj u KDE‑u.
Budući kombinovani menadžer fajlova i pregledač, K‑osvajač će u radu automatski prebacivati između ova dva režima, ali je zgodno i moći odabrati režim pri pokretanju K‑osvajača.
Iz menija pokretača programa izaberite → da ga pokrenete kao pregledač.
Alt+F2 otvoriće K‑izvođač; tu unesite putanju fascikle i pritisnite Enter da pokrenete K‑osvajač u režimu menadžera fajlova, ili prosto unesite neki URL (npr.
http://www.konqueror.org) da ga pokrenete kao pregledač.
Primedba
Kliknite na crnu strelicu desno od ikonice domaće stranice da se prebacite na svoju domaću fasciklu u režimu menadžera fajlova, i obratno.
Ako je K‑osvajač podrazumevani menadžer fajlova, takođe se automatski pokreće kad kliknete na ikonicu površi koja predstavlja fasciklu, kao što je hard‑disk ili ikonica Smeće.
Delovi K‑osvajačaKratak pogled na glavne delove K‑osvajačevog prozora:
Naslovna traka je traka preko vrha K‑osvajačevog prozora i funkcioniše isto kao i u drugim KDE programima. Kliknite na središnji deo da dozovete meni naslovne trake.
Traka menija je traka koja sadrži imena padajućih menija. Kliknite na ime menija da ga, alternativno, prikažete ili sakrijete, ili upotrebite Alt+podvučeno slovo kao prečicu, na primer Alt+U za meni . Razni meniji opisani su u sekciji ovog dokumenta o traci menija.
Traka alatki sadrži ikonice za često korišćene radnje. klik na ikonicu će je aktivirati. Kad lebdite pokazivačem iznad ikonice pojaviće se kratak opis onoga što ta ikonica radi.
Neke ikonice, na primer „gore“ i „nazad“ na prethodnom snimku ekrana, imaju malu crnu strelicu na desnoj strani. Ako kliknete levim dugmetom na ovu strelicu, pojaviće se mali padajući meni.
klik na traku alatki dozvaće meni Postavke trake alatki, koji možete koristiti za promenu njenog izgleda i položaja.
Traka lokacije prikazuje putanju ka fascikli, URL‑u ili fajlu. Ovde možete upisati putanju ili URL, pa pritisnuti Enter ili kliknuti levim na ikonicu Kretanje skroz desno na traci lokacije, da odete na upisani URL. Crna ikonica na desnom kraju trake briše polje unosa.
Traka obeleživača je oblast ispod trake lokacije na prethodnom snimku ekrana. Ovde možete dodavati često korišćene obeleživače. Pogledajte sekciju o organizovanju obeleživača.
Prozor je glavna oblast K‑osvajača, koja prikazuje sadržaje fascikli, veb stranica, dokumenata ili slika. Korišćenjem menija možete podeliti glavni K‑osvajačev prozor na jedan ili više odvojenih prikaza (korisno za radnje prevlačenja), ili uspostaviti dva ili više prikaza sa jezičcima.
Traka stanja proteže se preko dna K‑osvajačevog prozora i prikazuje opšte informacije o onome iznad čega lebdi pokazivač miša. Ako ste podelili glavni prozor na više prikaza, svaki od njih će imati traku stanja, sa malim zelenim svetlom na levom kraju da pokaže koji je prikaz aktivan. klik na traku stanja doziva njen kontekstni meni.
Primedba
Ne brinite ako K‑osvajač ne izgleda tačno kao na ovom snimku ekrana, jer je izuzetno podesiv. Osobito:
Možete koristiti meni da prikažete ili sakrijete traku menija, glavnu traku, traku lokacije i traku obeleživača, ili čak da dodate dopunsku traku.
Ako su trake alatki otključane, takođe ih možete prevući na drugo mesto tako što kliknete na ručku na levom kraju trake i pomerate miš dok je levo dugme i dalje pritisnuto.
Za više informacija o načinu izmene K‑osvajačevog izgleda, pogledajte sekciju o podešavanju K‑osvajača.
Oblačići i „Šta je ovo“ Mnogo o načinu rada K‑osvajača možete saznati i bez čitanja celog ovog dokumenta, ako se oslonite na oblačiće i šta‑je‑ovo.
Lebdenjem pokazivačem miša iznad dugmeta trake alatki dobićete kraći opis onoga što to dugme radi.
Šta‑je‑ovo se poziva preko trake menija, stavkom → ili prečicom Shift+F1. Pokazivač će promeniti oblik u znak pitanja uzduž strelice.
Ako je taj znak pitanja vidljiv, levi klik zapravo neće uraditi ništa dok ne kliknete na vidžet (ili njegov tekst) za koji je definisano šta‑je‑ovo. Ako ga ima, dobićete relativno opširno objašnjenje čemu je vidžet namenjen. Većina dijaloga koje izdaje K‑osvajač podržava podržava šta‑je‑ovo.
Radnje i dugmetom mišaAko kliknete levim na neku stavku u K‑osvajačevom prozoru, ona će biti „aktivirana“. To znači:
Kliknite na ikonicu u traci alatki da izvršite radnju predstavljenu tom ikonicom.
Kliknite na stavku u traci menija da razvijete taj meni.
Kliknite na stavku menija da to uradite.
Kliknite na ikonicu u traci obeleživača da otvorite dotični URL.
Kliknite na vezu na veb stranici da bi je ispratili K‑osvajačem.
Kliknite na ikonicu ili ime fascikle, i K‑osvajač će ući u tu fasciklu (tj. prikazati njen sadržaj).
Po kliku na ime fajla ili ikonicu, K‑osvajač će uraditi ono što misli da je prigodno, na osnovu tipa fajla. Obično to znači otvaranje HTML stranica, pregledanje teksta, slika, Okularovih dokumenata, koji će svi biti prikazani unutar K‑osvajačevog prozora („pregledanje“ znači da možete da vidite fajl, ali ne i da ga menjate).
K‑osvajač razlučuje tip fajla poklapajući nastavak imena fajla sa spiskom poznatih tipova. Ako ovo omaši, pokušava da pogodi tip prema sadržaju fajla. Spisak poznatih tipova i pridruženih radnji možete menjati na stranici Pridruženja fajlovima u dijalogu → .
Klik srednjim dugmetom miša na ime fajla ili fascikle, ili ikonicu, u suštini čini isto što i klik, samo što obično otvara novi prozor K‑osvajača, osim ako nije popunjena kućica Otvori vezu u novom jezičku umesto u novom prozoru na stranici , u dijalogu → . K‑osvajač ume da otvara veze na stranicama i obeleživače, kao i stavke , , i u novom jezičku ili prozoru.
Držanjem pritisnutog tastera Shift pri kliku srednjim dugmetom miša, otvorićete vezu u pozadini.
Meniji na dugme mišaKlik desnim dugmetom na skoro bilo koji deo K‑osvajačevog prozora dozvaće odgovarajući kontekstni meni.
Primedba
Ako je u K‑osvajačevim postavkama uključena opcija Desnim klikom unazad kroz istorijat, prost klik radi isto što i dugme . U ovom slučaju kontekstnom meniju možete pristupiti pomeranjem miša dok držite pritisnuto dugme.
- Na naslovnoj traci
klik bilo gde na slobodnu oblast na naslovnoj traci doziva meni naslovne trake, dopuštajući vam kako da upravljate položajem K‑osvajačevog prozora, tako i dekoracijama primenjenim na sve prozore KDE programâ.
- Na glavnoj traci alatki
klik bilo gde na slobodnu oblast na glavnoj traci izdaće njen meni. U njemu možete odrediti i veličinu dugmadi na traci, i da li da budu prikazana kao ikonice, tekst, ili oboje.
Ako otključate traku alatku, možete je premestiti na vrh, dno, levo ili desno u prozoru K‑osvajača.
- Na traci lokacije
Kliknite u polje za unos URL‑ova da izvedete radnje isecanja, kopiranja, nalepljivanja ili čišćenja, ili da izmenite mogućnosti automatske dopune teksta.
- Unutar prikaza
Ako kliknete bilo gde na slobodnu oblast unutar prikaza, dobićete meni koji, između ostalih opcija, sadrži navigacione naredbe Gore, Nazad, Napred i Učitaj ponovo.
- Na fajlu ili fascikli
Ovo je sasvim zgodna mogućnost. klik na ime ili ikonicu bilo kojeg fajla ili fascikle ne samo da „izabira“ tu stavku, nego doziva i meni koji pruža radnje isecanja, premeštanja, kopiranja ili uklanjanja (na razne načine), otvaranje ili pregledanje u programu po izboru, preimenovanje stavke, te uređivanje tipa fajla ili svojstava.
- Na traci stanja
Kliknite na traku stanja na dnu prozora ili prikaza da dodate ili uklonite prikaz, i zaključate ili povežete prikaze, unutar K‑osvajačevog prozora.
Pregledanje pomoći, uputnih i info stranicaKDE stranice pomoći i Unix uputne i info stranice možete pogledati direktno u K‑osvajaču, bez potrebe za pokretanjem K‑centra-pomoći.
Da pogledate neku KDE stranicu pomoći, unesite help:/ (na primer, naredba_programahelp:/ poziva dokumentaciju K‑pošte) u traku lokacije K‑osvajača. kmail
K‑osvajač olakšava i čitanje Unix uputnih stranice. Na primer, upišete man:/touch ili #touch u traku lokacije da biste pogledali stranicu za naredbu touch.
Za pregledanje Unix info stranica, unošenje info:/dir odvodi vas na fasciklu na vrhu info sadržaja. Do željene stranice odatle dolazite prosto kliktanjem na veze. Za direktan odlazak na željenu stranicu, možete upisati info:/.naredba
Primedba
Nažalost, KDE stranice pomoći skladištene su tako da se ne mogu gledati u drugim pregledačima. Ako to zaista želite, jedino što možete je da pređete na vezu i posetite http://docs.kde.org.
K‑osvajač kao menadžer fajlovaPod Unixom i Linuxom, sve fascikle su uređene u prostu hijerarhiju. Počinjući od fascikle na vrhu (znane i kao korena fascikla), struktura se spušta i grana u potfascikle i fajlove. To znači da iz bilo koje fascikle možete dospeti u bilo koju drugu tako što idete „nagore“ dok ne dostignete zajedničku tačku, zatim „nadole“ kroz odgovarajuće potfascikle, dok ne stignete do ciljne.
Položaj bilo kojeg fajla ili fascikle u strukturi (znanoj i kao stablo fascikli) može se opisati „putanjom“, uređenim spiskom fascikli kroz koje se treba spustiti do ciljne fascikle ili fajla. Na primer, /home/pera je potfascikla pera u potfascikli home u fascikli najvišeg nivoa, a /home/pera/razno.txt je fajl razno.txt u toj potfascikli. Vodeće / u ovim putanjama predstavlja fasciklu na vrhu.
Svaka fascikla dostupna na sistemu — uključujući one na drugim particijama hard‑diska, USB uređaju ili CD‑ROM‑u — pojaviće se u stablu ispod /. Njihove tačne putanje zavisiće od podešenosti sistema (pogledajte i sekciju uklonjivim uređajima).
Svaki korisnik na Unix sistemu ima svoju „domaću“ fasciklu, za držanje ličnih fajlova i postavki. Na primer, /home/pera i /home/vanja. Simbol ~ često se koristi da predstavi korisnikovu domaću fasciklu, tako da ~/pismo.txt upućuje na fajl pismo.txt vašoj domaćoj fascikli.
Umesto ‘fascikla’ često se koristi i izraz ‘direktorijum’.
Režimi prikazaU režimu menadžera fajlova, K‑osvajač nabraja fajlove i potfascikle sadržane unutar date fascikle, i pruža vam neke podatke o njima. Putanja tekuće fascikle prikazana je u traci lokacije. Način na koji K‑osvajač prikazuje fajlove i fascikle uglavnom zavisi od režima prikaza, koji možete odabrati iz podmenija → . Dostupni režimi prikaza predstavljeni su u narednom.
Primedba
Za režim menadžera fajlova K‑osvajač koristi ugnežđenu komponentu Dolphina.
U prikazu ikonica, koji je podrazumevan, fajlovi su predstavljeni ikonicom koja ukazuje na tip fajla, a potfascikle ikonicom fascikle. Njihova imena, kao i stavke uključene pod → , date su ispod ikonice.
Sažeti prikaz predstavlja sadržaj fascikle kao ikonice sa imenom sa strane, i stavkama uključenim pod → ispod imena. Stavke su grupisane u kolone nalik na sažeti prikaz u KDE fajl dijalogu.
U prikazu detalja sadržaj fascikle daje se kao spisak stavki, gde je za svaku navedeno ime, veličina i datum poslednje izmene. Još neke kolone mogu se uključiti desnim klikom na zaglavlje kolona.
U kontekstnom meniju reda zaglavlja možete izabrati između posebne i automatske širine kolona. Automatska širina znači da će svaka kolona biti široka koliko najduža stavka u njoj, osim kolona ime kod koje se nastavak zamenjuje sa „...“.
Redosled kolona može da se izmeni prevlačenjem zaglavlja kolona. Izuzetak je zaglavlje ime, koje je uvek prva kolona u prikazu.
Prikaz sa detaljima stavlja tekuću fasciklu u stabloliki režim (ako je uključeno Proširive fascikle). Svaka potfascikla se može „raširiti“ ili „sažeti“ klikom na ikonicu > ili v kraj nje.
Svi režimi prikaza podržavaju grupisanje po tipu ređanja izabranom pod → .
Ako popunite kućicu Oblačići na stranici → K‑osvajačevog dijaloga za podešavanje, dobijaćete mali, iskačući informacioni prozor dok lebdite pokazivačem miša iznad imena ili ikonice fajla ili fascikle.
Pod jezičkom Pregledi na stranici postavki → možete uključiti preglede za određene tipove fajlova.
Ovo generalno znači da će ikonica fajla biti zamenjena malom slikom koja prikazuje njegov sadržaj.
Pošto K‑osvajač za stvaranje pregleda mora da pročita mnogo drugih podataka pored samog imena fajla, pregledi možda nisu pogodni kad se prikazuju fajlovi sa udaljenog sistema. Ako čitanje dopunskih podataka sa udaljenih sistema oduzima previše vremena, pri dnu jezička Pregledi možete zadati veličinu fajla iznad koje će pregled biti isključen.
U svim režimima prikaza, K‑osvajač prikazuje bar ikonicu i ime za svaku stavku. Preko iz menija , ili preko kontekstnog menija zaglavlja u detaljnom režimu, možete izabrati još podataka koje želite da vidite uz stavke:
, , , , i .
Po tipu fajla, mogu se dodatno zadati sledeći kriterijumi:
| : broj reči i redova. |
| : veličina i orijentacija. |
| : izvođač, album, trajanje i numera. |
Podmeni omogućava izbor jednog od: , , , , i .
Svojstva prikaza fascikleNaredne postavke određuju kako se sadržaj fascikle prikazuje u K‑osvajaču, i podrazumevano se skladište zasebno za svaku fasciklu:
Režim prikaza (ikonice, sažeto, detalji).
Ređanje stavki, određeno redosledom (rastuće, opadajuće) i atributom (ime, veličina...) po kojem se ređa.
Međusobno ređanje fajlova i fascikli — da li se fascikle ređaju ispred fajlova?
Pregledi — da li se prikazuju umesto ikonica (na osnovu postavki pod jezičkom Pregledi u K‑osvajačevom opštim postavkama)?
Da li su stavke grupisane u prikazima?
Da li se vide skriveni fajlovi?
Koji se dodatni podaci (pored imena) navode u prikazu sa ikonicama i sa detaljima?
Svojstva prikaza se mogu podesiti kroz meni , a neka (poput režima prikaza) i preko dugmadi na traci alatki.
Dijalog svojstava prikaza.
Dijalog Svojstva prikaza može poslužiti za brzo menjanje nekoliko svojstava odjednom. Izmene mogu važiti za tekuću fasciklu, za tekuću fasciklu i sve potfascikle, ili čak za sve fascikle, u zavisnosti od izbora načinjenih u odeljku Primeni svojstva prikaza na.
Ako je uključeno Ova svojstva prikaza su podrazumevana, izabrana svojstva prikaza biće korišćena za sve fascikle koje još uvek nemaju sopstvena prilagođena svojstva.
NavigacijaDa biste K‑osvajačem došli do nekog fajla, prvo treba da se prošetate kroz stablo fascikli do fascikle koja ga sadrži.
Za kretanje između fascikli, prosto idite nagore i nadole, uz i niz stablo:
Da siđete u potfasciklu, kliknite na njeno ime ili ikonicu. Ili, ako ste je već „izabrali“ (v. ispod), samo pritisnite Enter.
Za kretanje uz stablo fascikli, možete kliknuti na dugme Gore na traci alatki, pritisnuti Alt+strelicu nagore, ili upotrebiti stavku menija → .
Da „izaberete“ fajl ili fasciklu u prikazanoj fascikli, a da je pritom ne otvorite, koristite tastere strelica gore i dole za kretanje kroz stavke. Izabrana stavka biće istaknuta, a neki podaci o njoj prikazani u traci stanja.
Postavljanje režima prikaza na prikaz detalja može vam pomoći da uočite fascikle u stablu ispod trenutne; u ovom režimu svaka fascikla prikazana je kvadratićem sleva. Ako kvadratić sadrži znak <, klik na kvadratić (ne na ime ili ikonicu fascikle) prikazaće podstablo fajlova i potfascikli sadržanih u toj fascikli. Kvadratić će se zatim promeniti u znak v. Kliknite na njega da sažmete podstablo. Pošto ste našli traženu fasciklu, kliknite na njeno ime ili ikonicu da je otvorite.
Možete neposredno otići na bilo koju fasciklu tako što unesete njenu putanju u traku lokacije, preko → ili Alt+O. Pri unosu može biti korisna K‑osvajačeva mogućnost dopune teksta. Ne zaboravite da je pod Linuxom/Unixom od značaja veličina slova u imenima fajlova i fascikli.
Pošto ste otišli na novu fasciklu, na prethodnu se možete vratiti dugmetom Nazad na traci alatki, stavkom menija → , ili prečicom Alt+strelica levo. Kad se jednom vratite unazad, možete opet napred dugmetom Napred na traci alatki, stavkom menija → , ili prečicom Alt+strelica desno.
Alternativno, možete otići u roditeljsku fasciklu klikom na Gore na traci alatki, stavkom menija → , ili prečicom Alt+strelica gore.
Savet
Klikom na kvačku desno od dugmeta za nagore, nazad ili napred na traci alatki, ili izborom ovih stavki iz menija , dobija se podmeni nedavno posećenih lokacija.
Ako se ne sećate gde se na sistemu nalazi neki fajl ili fascikla, upotrebite prečicu Ctrl+F ili opciju → iz trake menija. Ovo će pokrenuti program za traženje fajlova K‑nalazač. Pogledajte priručnik K‑nalazača za pomoć u korišćenju.
Primedba
Ako ime fajla ili fascikle počinje tačkom, onda je to „skriveni“ fajl ili fascikla, i K‑osvajač ih normalno neće prikazivati. Da biste videli i skrivene fajlove ili fascikle, upotrebite stavku menija → .
Drugi razlog što K‑osvajač možda ne prikazuje fajl ili fasciklu koju tražite, jeste što vam je priključak filtera fascikle podešen da prikazuje samo izvesne tipove fajlova.
Svaki uklonjivi uređaj (USB štapić, flopi i CD‑ROM jedinica, druge particije hard‑diska na sistemu) obično će se pojaviti pod jednom od fascikla /, /media, /mnt, /auto, otprilike sa ovakvom putanjom: /mnt/floppy ili /cdrom. Detalji će zavisiti od podešenosti sistema.
Pod Unixom, uklonjivi uređaj se mora „montirati“ (naredba mount) pošto ga ubacite u jedinicu, isto kao i druga particija hard‑diska kad želite da joj pristupite. Takođe, uklonjivi uređaj morate „demontirati“ pre nego što ga fizički uklonite, kako bi sistem registrovao da više nije dostupan.
Kako ćete ovo uraditi zavisi od postave sistema:
Preko izveštavača o uređajima.
U KDE sesiji, kada ubacite uklonjivi uređaj iskočiće će prozor izveštavača o uređajima. U njemu možete izabrati odgovarajući program za dati medijum, ili samo montirati uređaj.
Ako za raspored površi koristite prikaz fascikle, na površi mogu stajati ikonice uklonjivih uređaja. Kliknite na takvu ikonicu da montirate medijum. Time ćete takođe dozvati prozor K‑osvajača sa prikazom sadržaja tog medijuma. Da medijum demontirate, kliknite na ikonicu i odaberite stavku . Ako želite sami da pripremite jednu ovakvu ikonicu, posetite sekciju „Napravi“ ovog priručnika.
Montirati možete i na tradicionalan način, unošenjem u terminalskom prozoru:
mount /mnt/floppyda montirate, na primer, flopi jedinicu, i
umount /mnt/floppyda je demontirate (pazite: umount, ne unmount).
Primedba
Pre nego da otvarate terminal da biste izvršili mount ili umount, možda će vam zgodnije doći K‑osvajačeva mogućnost izvršavanja naredbi školjke, → (Ctrl+E).
Brisanje fajlova i fascikliK‑osvajač pruža dva načina da se otarasite neželjenog fajla ili fascikle:
Možete stavku premestiti u fasciklu
Trash(smeće), što je sigurniji metod, pošto je možete povratiti ako shvatite da ste napravili grešku.Možete stavku prosto obrisati, što uklanja unos iz fascikle i vraća sistemu prostor na disku njome zauzet kao slobodan, isto kao naredba rm.
Ako želite da koristite ovu mogućnost popunite kućicu Brisanje u menijima zaobilazi smeće na stranici postavki Upravljanje fajlovima.
Najjednostavniji način da uklonite fajl ili fasciklu jeste da stavite pokazivač miša iznad imena ili ikonice i kliknete , čime ćete dozvati meni sa stavkama i .
Ili, ako ste „izabrali“ unos, meni pruža vam iste te stavke ( i ).
Taster Delete premešta odabrane stavke u smeće.
Shift+Delete neposredno i neopozivo briše izabrane stavke.
Primedba
Ako nemate potrebne dozvole, fajl ili fasciklu nećete moći da premestite ili obrišete.
Premeštanje i kopiranjeZa kopiranje fajla ili potfascikle između fascikli, možete:
Postaviti pokazivač miša iznad imena ili ikonice i kliknuti , što će dozvati meni sa stavkom . Izaberite je.
Drugačije, kada je stavka „izabrana“, možete kliknuti na dugme Kopiraj na traci alatki, izabrati → iz trake menija, ili pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl+C. Takođe možete izabrati više fajlova i fascikli i sve ih odjednom kopirati ili premestiti.
Otidite na fasciklu u koju hoćete da kopirate stavku, zatim je nalepite dugmetom Nalepi na traci alatki, stavkom menija → , prečicom Ctrl+V, ili pomeranjem pokazivača miša na prazan prostor u prozoru i pritiskom dugmeta miša, kada ćete dobiti meni sa stavkom .
Premeštanje fajla ili potfascikle između fascikli može se obaviti na isti način kao kopiranje, osim što birate ili Ctrl+X umesto . Stavka koju ste isekli biće uklonjena iz prvobitne fascikle čim izvršite u novoj.
Da kopirate i premeštate izabrane stavke među fasciklama takođe možete biranjem ili iz kontekstnog menija na klik na ime fajla ili fascikle u prozoru menadžera fajlova.
Ovu mogućnost aktivirate izborom Naredbe kopiranja i premeštanja na stranici postavki → .
Primedba
Možda nećete moći da kopirate ili premestite fajl ili fasciklu ako nemate potrebne dozvole.
K‑osvajač takođe podržava kopiranje i premeštanje fajlova i fascikli prevlačenjem.
Prevlačenjem se možete poslužiti ako su otvorena dva primerka K‑osvajača, jedan s fasciklom iz koje hoćete da kopirate ili premestite, a sa ciljnom fasciklom. Stavite pokazivač miša iznad željene stavke, a zatim, držeći pritisnuto dugme miše, prevucite je na prazan prostor u ciljnoj fascikli. Pustite dugme i dobićete meni sa izborom , ili . Pazite da stavku ispustite nad praznim prostorom u ciljnoj fascikli — ako je ispustite nad potfasciklom, biće kopirana ili premeštena u tu fasciklu.
Takođe možete podesiti K‑osvajač da prikazuje više od jedne fascikle unutar istog prozora, pa prevlačiti između njih.
Ovaj snimak ekrana predstavlja dejstvo opcije → iz trake menija, takođe dostupne prečicom Ctrl+Shift+L. Njome se glavni prozor K‑osvajača deli u dva prikaza, svaki sa sadržajem druge fascikle.
Da bi se mogle prikazati različite fascikle po prikazu, ne treba da budu povezane: kvadratići zdesna na dnu svakog prikaza treba da budu prazni.
„Aktivni“ prikaz, onaj čija je putanja prikazana u traci lokacije i koji reaguje na naredbe za kretanje i iz menija, označen je malim zelenim svetlom u levom donjem uglu. Kliknite na prazan prostor prikaza ili njegovu traku stanja da ga aktivirate.
Da uklonite aktivni prikaz iz prozora K‑osvajača, koristite prečicu Ctrl+Shift+W, stavku menija → , ili klik na traku stanja pa iz menija koji se pojavi istoimenu stavku.
Ako koristite K‑osvajačeve jezičke, možete prevlačiti između njih tako što fajl prevučete na etiketu jezička, ali ga ne ispuštajući odmah. Odredišni jezičak iskočiće u prvi plan, dopuštajući vam da nastavite prevlačenje i konačno da ispustite fajl.
Ako pokušate da nalepite fajl ili fasciklu u fasciklu koja već sadrži istoimenu stavku, iskočiće dijalog koji vas opominje da stavka već postoji. Tada možete učiniti jedno od:
Poništite nalepljivanje klikom na dugme .
Dajte stavki koja se kopira drugo ime. Ovo možete upisivanjem novog imena u polje unosa u istom dijalogu, ili dugmetom reći K‑osvajaču da predloži ime, pa kliknuti na .
Ako kopirate više stavki, možete i kliknuti na da preskočite tekuću.
Dugme možete upotrebiti kada kopirate više stavki.
Biranje stavki u prikazuStavke u prikazu mogu se izabrati na nekoliko načina. Pošto se izbor načini, sve radnje, kao što su isecanje, kopiranje, bacanje u smeće ili prevlačenje, odnose se na sve izabrane stavke.
Možete kliknuti levim negde u prikazu pa razvući pravougaonik oko grupe stavki pre otpuštanja dugmeta miša. Tako ćete izabrati sve stavke unutar pravougaonika, a prethodni izbor biće poništen. Ako tokom ovoga držite pritisnut taster Shift, prethodni izbor se zadržava.
Ako držite pritisnut taster Ctrl kada na stavku kliknete levim, obrće se stanje izabranosti te stavke. Ako je Ctrl pritisnut pri razvlačenju pravougaonika oko grupe stavki (kako je prethodno objašnjeno), obrće se stanje izabranosti svih stavki u toj grupi.
Držanjem tastera Shift kada kliknete levim na određenu stavku izabraćete sve stavke između prethodne i ove na koju ste sada kliknuli.
Ako je uključeno Obeleživač izbora pod jezičkom Ponašanje u odeljku postavki → , pojavljuje se mali + ili – u gornjem levom uglu stavke nad kojom lebdi miš. Klikom na ovaj znak stavku birate ili izostavljate.
Ako pritisnete taster strelice, PageUp, PageDown, Home ili End, biće izabrana nova tekuća stavka a prethodni izbor poništen.
Ako držite taster Ctrl dok pritiskate jedan od prethodno pomenutih, izbor ostaje neizmenjen.
Ako pak držite taster Shift dok pritiskate neki od prethodnih, biće izabrane sve stavke između prethodne i nove tekuće stavke.
Pritiskom Ctrl+Space obrće se stanje izabranosti tekuće stavke.
Ctrl+A izabira sve stavke u prikazu.
Ctrl+Shift+A obrće stanje izabranosti svih stavki u prikazu.
Počnite da kucate prvih nekoliko slova imena fajla ili fascikle, i poklopljena stavka će biti izabrana. Izbor čistite pritiskom na Esc da otkažete pretragu tastaturom, ili sačekavši prekovreme od 1 sekunde.
Ponekad hoćete da obrišete, kopirate ili premestite nekoliko u izvesnom smislu sličnih fajlova. Na primer, možda želite da sve PNG slike premestite iz jedne fascikle u drugu. K‑osvajač ovo olakšava dopuštajući vam da izaberete više fajlova na osnovu sličnosti u njihovim imenima.
Upotrebite stavku menija → → ili prečicu Ctrl+S. Dobićete mali dijalog u koji možete uneti obrazac imena fajla, sa džokerskim znakovima * (poklapa bilo koji broj znakova) i ? (poklapa jedan znak). Kliknite na i K‑osvajač će istaći sve fajlove čija se imena poklapaju. Na primer:
zastava*.pngzastavai završavaju se sa.png.poruka?.txtporuka1.txtiporuka9.txt, ali nećeporuka99.txt.
Pošto ste izabrali fajlove, možete suziti izbor stavkom menija → → tako što zadate koje od fajlova treba ukloniti iz izbora.
Da poništite izbor, upotrebite stavku menija → → ili prosto kliknite na prazan prostor u prikazu.
Možete i „obrnuti“ izbor — to jest, iz izbora ukloniti sve trenutno izabrane fajlove, a dodati sve koji nisu bili izabrani. Ovo činite stavkom menija → → ili prečicom Ctrl+Shift+A.
Napravi novoKad je K‑osvajač u režimu menadžera fajlova, odabir iz menija , ili iz kontekstnog menija koji dobijate klikom na prazan prostor u prikazu fascikle, daje vam podmeni kojim u tekućoj fascikli možete stvoriti jedno od sledećeg:
Lak način stvaranja novih fascikli.
Za stvaranje praznog običnog tekstualnog fajla. Dobićete dijalog za unos imena fajla.
Stvara osnovu HTML izvornog fajla. Ime fajla koje zadate u dijalogu najbolje je da ima nastavak
.html, da kasnije ne bi došlo do zabune.Prema tome koji su programi instalirani i pridruženjima fajlovima, prikazano je više stavki menija za stvaranje okvirnih dokumenata raznih tipova.
Napravite ikonicu za otvaranje K‑osvajača nad zadatom fasciklom ili veb stranicom. Kao i kod , da bi se ikonica pojavila na površi napravite je u fascikli
~/Desktop, ili kroz podmeni na desni klik na prazan prostor površi.Stvara simboličku vezu ka lokalnom fajlu ili fascikli.
Opcija vrlo korisna kada želite da napravite ikonicu za pokretanje određenog programa. Otvara dijalog sa nekoliko stranica pod jezičcima. Na prvoj, Opšte, birate ikonicu i tekst koji će ići sa njom. Druga stranica, Dozvole, omogućava da odredite ko sve može da koristi ili menja ikonicu. Na stranici Program unosite naredbu koja će pokrenuti program, na primer,
kwriteda pokrenete uređivač teksta K‑pisanje.kwrite /home/pera/obaveze.txtotvorilo bi fajl/home/pera/obaveze.txtu K‑pisanju. Napredne postavke, kao što su tipovi fajlova koje program može da otvara, takođe su raspoložive na ovoj stranici.Da bi se ikonica pojavila na površi, napravite vezu u fascikli
~/Desktop(može se i drugačije zvati, u zavisnosti od toga kako je KDE instaliran i podešen), ili pozovite podmeni klikom na prazan prostor površi, umesto unutar K‑osvajačevog prozora.Ako imate mnogo specijalizovanih veza ka programima, a ne želite da zakrčite površ, možete ih napraviti u fascikli programa. U K‑osvajaču, izaberite → , zatim napravite jednu ikonicu na površi koja će otvarati fasciklu programa, što je obično
~/.local/share/applications.Da postavite vezu ka programu na panel, prvo je napravite u fascikli programa, a zatim prevucite ikonicu na prazan prostor panela.
Stavkama u ovom podmeniju možete praviti ikonice za montiranje uređaja i otvaranje K‑osvajača sa prikazom njihovog sadržaja. Za demontiranje uređaja, pošto ste obavili šta ste želeli, kliknite na ikonicu i odaberite . Međutim, u većini slučajeva želećete da ovakva ikonica stoji na površi.
Menjanje imena i dozvolaDva najlakša načina za izmenu imena fajla ili fascikle jesu ili da kliknete na nju i odaberete , ili da je izaberete i pritisnete taster F2.
Da izmenite ime ili dozvole fajla ili fascikle, kliknite na ime ili ikonicu, pa izaberite stavku ; ili, ako ste izabrali fajl ili fasciklu, možete upotrebiti stavku menija → (Alt+Return).
Ovo će otvoriti dijalog svojstava sa nekoliko stranica pod jezičcima:
Opšte daje neke opšte podatke o stavci i dopušta vam izmenu njenog imena, i, ako se radi o fascikli, pridružene ikonice.
Dozvole prikazuje vlasništvo stavke i dozvole pristupa, koje možete tu i izmeniti.
Ako želite da napravite kopiju postojećeg fajla pod drugim imenom (možda kao rezervu) u istoj fascikli kao izvorni fajl, kopirajte ga i nalepite kao i obično, i iskočiće dijalog koji se žali da fajl već postoji. Samo upišite novo ime u dijaloga i pritisnite dugme (ili, ako vas mrzi, dugme sastaviće novo ime mesto vas).
Podešavanje pridruženja fajlovima S KDE‑om stižu mnogi programi, koji otvaraju razne tipove fajlova. Najčešće će podrazumevane postavke raditi baš kako treba, ali K‑osvajač vam pruža i moćan sistem za određivanje koji će program otvarati koji tip fajlova. Za više detalja upotrebite stavku menija → , pa u dijalogu za podešavanje Pridruženja fajlovima, i kliknite na dugme .
U komandnoj linijiMada je K‑osvajač moćan i prilagodljiv grafički menadžer fajlova, iskusan korisnik Unixa povremeno poželi da siđe korenima, da radi na nivou tekstualne komandne linije.
Možete, naravno, otvoriti primerak Konsole, npr. kroz K‑osvajačev stavku menija → , ili pritiskom F4.
Ako želite samo da pokrenete program ili prikažete URL, to može biti lakše opcijom → (Ctrl+E).
→ (Ctrl+E) otvara mali dijalog komandne linije gde možete uneti naredbu školjke, poput ps -ax | grep kdeinit. Imajte u vidu da ovde nisu podržani svi terminalski kontrolni znakovi, pa naredbe poput top i less neće pravilno raditi. Ali je zato sasvim pri ruci, bez zastoja koji uzrokuje pokretanje Konsole.
Za složenije postupke, K‑osvajač ima još jednu finu mogućnost: stavku menija → , koja otvara terminalski prozor kao prikaz unutar K‑osvajača.
K‑osvajač, veb pregledač
Pošto se povežete na Internet, K‑osvajačem možete pregledati Web jednako lako kao što upravljate lokalnim fajlovima. Prosto upišete URL u traku lokacije, pritisnete Enter, i krenuli ste!
Ako se povezujete modemom preko telefona, za ostvarivanje veze koristićete KPPP ili sličan pozivački program.
Ako vam je računar povezan na lokalnu mrežu (LAN) koja na Internet propušta preko proksija, moraćete da podesite K‑osvajač da koristi proksi. To se može uraditi na stranici → dijaloga → .
Ako se baškarite u visokopropusnoj kablovskoj vezi, provajder vam je verovatno dao spoljašnji kablovski modem koji sa računarom ostvaruje ethernetsku vezu. Nažalost, detalji načina uspostavljanja veze zavise od provajdera i, donekle, od Unix/linux distribucije koju koristite. Neki provajderi povezuju korisnike na Internet preko proksi servera, u kom slučaju ćete morati da podesite K‑osvajač da ga koristi. Za pomoć, može biti korisno da pretražite arhivu poštanske liste korisnikâ̂ vaše distribucije.
Primedba
Poruka o grešci, poput „nepoznat domaćin“, obično znači da K‑osvajač ne može da nađe vezu ka Internetu ili da ste uneli neispravan URL.
Surfovanje i traženjeKad jednom ostvarite vezu sa Internetom, možete surfovati K‑osvajačem ili bilo kojim drugim pregledačem.
Unesite URL u traku lokacije, pritisnite Enter ili kliknite na dugme 
, i K‑osvajač će preuzeti i prikazati datu stranicu. Ako ste je ranije posećivali, K‑osvajačeva mogućnost samodopune teksta može ubrzati ponovno unošenje URL‑a. Tu je i mogućnost veb prečica, za lakšu upotrebu pretraživača Weba.
Kliknite na vezu na stranici da je otvorite.
Da vezu otvorite u novom primerku K‑osvajača tako da trenutna stranica ostane vidljiva, na vezu kliknite dugmetom miša i izaberite stavku . Alternativno, možda će vam više odgovarati : pregledanje s jezičcima omogućava da držite izvestan broj stranica u istom K‑osvajačevom prozoru, i brzo se prebacujete između njih jednim klikom miša.
Ako želite da posmatrate više stranica istovremeno, možete aktivirati režim višestrukog prikaza izborom → (Ctrl+Shift+L) ili → (Ctrl+Shift+T). Ovo može biti korisno pri pregledanju zapetljanog skupa HTML stranica, ali pazite da mali okvir veze u donjem desnom uglu bude prazan dok ovo činite.
Na prethodnu stranicu možete se vratiti prečicom Alt+strelica levo, dugmetom trake alatki , ili kroz meni → .
Slično, kad ste se jednom vratili nazad, možete ponovo otići napred prečicom Alt+strelica desno, dugmetom , ili kroz meni → .
Zona prikaza može se klizati na nekoliko načina: tasterima strelica Gore i Dole, preko klizačke trake, točkićem miša ili tasterima PgUp i PgDn.
Kada čitate dugačku veb stranicu, možete upotrebiti K‑osvajačevu mogućnost automatskog klizanja. Pokrećete ga pritiskom Shift+Dole ili Shift+Gore; naknadnim pritiskom ovih tastera usporavate ili ubrzavate klizanje. Pritiskom tastera Shift klizanje privremeno pauzirate ili nastavljate, a pritiskom bilo kog drugog tastera ukidate klizanje.
Automatsko klizanje radi samo u režimu prikaza .
Ako iz bilo kog razloga želite da zaustavite preuzimanje, pritisnite taster Esc, dugme trake alatki ili stavku menija → .
Ako posmatrate veb stranicu dok je uključena traka HTML‑a, trebalo bi da vidite dve nove ikonice na njoj: 
i 
. Koristite ih da prilagodite veličinu teksta na sajtu, ako vam je podrazumevana teška za čitanje. Koliko će dobro ovo raditi, zavisi od toga koliko je dobro sastavljena veb stranica.
Pregledanje s jezičcimaKorišćenjem ove mogućnosti možete učiniti da K‑osvajač učitava veb stranice u istom prozoru, i prebacivati se između njih putem jezičaka. Na ovaj način možete predučitati stranicu „u pozadini“, dok nastavljate da čitate trenutnu.
Da biste koristili pregledanje sa jezičcima, kliknite na vezu i iz padajućeg menija izaberite , ili kliknite na nju. Stranica će, kao i obično, biti preuzeta i prikazana, ali s jezičcima duž vrha prikaza, po jezičak za svaku stranicu. Kliknite na jezičak da prikažete stranicu pod njim, ili koristite prečice Ctrl+, i Ctrl+. za kruženje kroz jezičke. Takođe možete klizati kroz jezičke miša, dok je pokazivač miša iznad trake jezičaka (pod pretpostavkom miš ima točkić). Dvoklik na prazan prostor trake jezička otvara novi jezičak.
Ako je uključena opcija Otvori novi jezičak u pozadini na stranici Opšte u dijalogu za podešavanje, klikom na vezu stranica se preuzima i stavlja pod novi jezičak, ali neće biti prikazana dok ne kliknete na jezičak.
Ako popunite kućicu Otvori vezu u novom jezičku umesto u novom prozoru na stranici u dijalogu → , klik na vezu otvoriće stranicu pod novim jezičkom, a ako pritom još držite pritisnut taster Shift, stranica će biti otvorena u pozadini.
klik na jezičak doziva meni sa sledećim opcijama:
- (Ctrl+T)
Otvara nov, prazan prikaz stranice pod jezičkom. Zatim u njega možete preuzeti veb stranicu unosom URL‑a u traku lokacije ili odabirom iz trake obeleživača.
- (Ctrl+D)
Udvostručite jezičak, odnosno otvorite istu stranicu pod drugim jezičkom.
- (F5)
Ponovo učitava sadržaj trenutnog jezička.
Prikazuje podmeni sa svim drugim jezičcima. Sa ovog spiska možete aktivirati neki jezičak.
- → (Shift+F5)
Ponovo učitava sadržaj svakog jezička.
- →
Zatvorite sve osim izabranog jezička.
- (Ctrl+Shift+B)
Uklanja stranicu pod jezičkom iz trenutnog prozora K‑osvajača i otvara je u novom primerku K‑osvajača.
- (Ctrl+W)
Zatvorite izabranu stranicu pod jezičkom.
Veb prečiceK‑osvajač poseduje mogućnost veb prečica, kojima ako su uključene, možete prosleđivati upiti direktno pretraživaču ili sličnom veb sajtu, bez potrebe da prethodno odete na sajt.
Na primer, upisom gg:konqueror u traku lokacije i pritiskom na Enter zatražićete Googleu da potraži stranice u vezi s K‑osvajačem.
Da pogledate raspoložive veb prečice, možda i dodate neku svoju, otvorite modul „veb prečice“ pod kategorijom Radni prostor u Sistemskim postavkama.
Pristupni tasteriK‑osvajač pruža punu podršku za HTML atribut accesskey u formularima i vezama. Pristupni tasteri dopuštaju vam da koristite tastaturu za funkcije koje bi se normalno izvodile mišem, kao što je praćenje veza. Prednost ovoga je, sasvim prosto, što korisnici mogu saobraćati sa stranicom uređajima bez pokazivača.
Ova mogućnost mora da se uključi popunjavanjem kućice Aktivacija pristupnih tastera tasterom Ctrl na stranici postavki Pregledanje Weba.
Da aktivirate pristupne tastere u K‑osvajaču, pritisnite i pustite Ctrl. Kad se ovo učini, ako data veza na veb sajtu sadrži atribut accesskey, iznad nje bi trebalo da se pojave znakovi koji ukazuju šta treba pritisnuti da se isprati. Tada možete otkucati navedene znakove umesto kliktanja mišem na vezu. Da isključite jednom aktivirane pristupne tastere, opet pritisnite Ctrl.
Primedba
Pravilno korišćenje ove mogućnosti iziskuje da je dizajner veb stranice, koristeći atribut accesskey, dodelio pristupni taster određenoj vezi. Mnogi veb dizajneri ne uključuju accesskey u svoje veze i formulare, te će, posledično, za takvu veb stranicu ova mogućnost biti neupotrebljiva.
Identifikacija pregledačaKad se K‑osvajač povezuje na veb sajt, šalje nešto sažetih podataka za identifikaciju pregledača, poznatih kao niska „korisničkog agenta“. Mnogi veb sajtovi koriste ove podatke za prilagođavanje stranica koje šalju nazad, već prema vrlinama i manama raznih pregledača.
Nažalost, neki loše dizajnirani sajtovi odbijaju saradnju ako koristite pregledač koji sajt ne prepoznaje kao „dobar“, bez obzira na to što K‑osvajač, kad mu se pruži prilika, radi zadovoljavajuće sa velikom većinom veb stranica.
Ovaj problem možete rešiti tako što izmenite podatke za identifikaciju pregledača koje K‑osvajač šalje određenim sajtovima ili domenima, u modulu „Identifikacija pregledača“ pod kategorijom Mreža u Sistemskim postavkama.
Primedba
Do problema s radom veb stranice takođe može doći zbog upotrebe Jave ili JavaScripta na njima. Ako sumnjate da bi to mogao biti slučaj, proverite da li su uključeni u odeljku Java i JavaScript dijaloga za podešavanje.
Upisivanje i štampanje stavki sa WebaKad gledate veb stranicu, možete je sačuvati (ili barem njen osnovni HTML ili drugi izvorni tekst) na lokalni disk pomoću → . Ako stranica sadrži okvire, biće dostupna i stavka → . Kliknite u okvir koji prvo želite da sačuvate.
Ako stranica koristi pozadinsku sliku, možete je zahvatiti i sačuvati stavkom → .
Ali ako želite samo tu uglađenu sliku najnovijeg „ferarija“, onda će vam klik na nju dati meni sa stavkom . Pripazite da ovime ne kršite autorska prava autora, i zatražite dozvolu pre nego što ovako sačuvane slike upotrebite za bilo šta drugo do da ih sa zadovoljstvom gledate.
Ako kliknete na vezu (koja može biti i slika) i odaberete iz iskačućeg menija, osnovni HTML, ili sličan izvorni tekst, biće preuzet i sačuvan na lokalni disk.
klik na vezu (koja može biti i slika) i odabir kopiraće URL veze u klipbord, tako da ga možete nalepiti, recimo, u e‑poštu prijateljici, da je obavestite o tom novom, divnom sajtu.
klik na sliku i odabir kopira URL slike u klipbord.
Da sačuvate veb stranicu u celosti, sa svim slikama, izaberite iz menija . Imajte u vidu da ovu mogućnost obezbeđuje priključak, koji možda nije instaliran na vašem sistemu. Stranica će biti sačuvana kao jedan fajl, sa nastavkom .war, i može se otvoriti klikom na ime fajla dok K‑osvajač radi u režimu menadžera fajlova.
Kopiju stranice koju gledate lako možete odštampati pomoću stavke menija → (ili ), ili dugmetom Štampaj na traci alatki.
FTPFTP (protokol za prenos fajlova) jedan je od najranijih, i možda još uvek i najbolji način prenosa fajlova između računara na Internetu.
Preko FTP‑a možete gledati fajlove i fascikle na udaljenim računarima baš kao da su na vašem sopstvenom sistemu, preuzimati ih na svoj računar uobičajenim prevlačenjem ili kopiranjem i nalepljivanjem u K‑osvajaču, i, ako je dozvoljeno, otpremati fajlove sa svog računara na fajl sisteme drugih računara. Da ovo isprobate, unesite URL
ftp://ftp.l10n.kde.org
u traku lokacije i pritisnite Enter. Ako ste povezani na Internet, trebalo bi da dobijete prikaz fascikle ftp na KDE‑ovom serveru lokalizacije.
Primedba
Mada bi, strogo govoreći, FTP URL‑ovi trebalo da se unose sa ftp:// na početku, a veb URL‑ova sa http://, K‑osvajač obično i bez toga može da pogodi na šta se mislilo, te umeće ove prefikse umesto vas kada ih ispustite.
Kad pristupate FTP sajtu, često će tražiti od vas neki vid korisničkog imena i lozinka. Da bi pojednostavili stvari, mnogi FTP sajtovi koji nude fajlove za slobodno preuzimanje, prihvatiće kao korisničko ime nisku anonymous i vašu adresu e‑pošte kao lozinku; da bi vam još više olakšao život, K‑osvajač će ih automatski popuniti za vas.
Primedba
Ako pokušate da pristupite FTP sajtu koji ne traži korisničko ime i lozinku, ali koji je suviše zauzet da bi prihvatio dodatna povezivanja, K‑osvajač često protumači poruku o zauzeću kao zahtev za ime i lozinku, pa vam izbaci dijalog tražeći da ih popunite.
Sajtovi koji više brinu o bezbednosti zahtevaće ispravno korisničko ime i lozinku, u kom slučaju će vam ih K‑osvajač zatražiti. Korisničko ime takođe možete uključiti u URL, dok ga upisujete u traku lokacije, npr.
ftp://korisnik@ftp.l10n.kde.org
K‑osvajač će vam potom zatražiti samo lozinku.
K‑osvajač takođe podržava automatska prijavljivanja, zadata u fajlu .netrc. Detalji o tome kako da uključite ovu mogućnost dati su na https://konqueror.org/faq/#DoesKonquerorsupportautomaticftploginsvianetrcfiles
URL‑ovi sa brojevima portaAko u URL‑u zadate broj porta, na primer http://intranet.firma.co.rs:1080, možete dobiti poruku o grešci poput Access to restricted port in POST denied. Do ovoga dolazi iz bezbednosnih razloga. Ako ipak morate da pristupite serveru na ovom portu, prosto dodajte red
OverridenPorts=CommaSeparatedListOfAllowedPorts
u kio_httprc u fascikli $(qtpaths --paths GenericConfigLocation).
Na primer
OverridenPorts=23,15
(ne treba da sadrži nijedan razmak).
K‑osvajač će odbijati sledeće portove:
1, 7, 9, 11, 13, 15, 17, 19, 20, 21, 22, 23, 25, 37, 42, 43, 53, 77, 79, 87, 95, 101, 102, 103, 104, 109, 110, 111, 113, 115, 117, 119, 123, 135, 139, 143, 179, 389, 512, 513, 514, 515, 526, 530, 531, 532, 540, 556, 587, 601, 989, 990, 992, 993, 995, 1080, 2049, 4045, 6000, 6667
Samodopuna tekstaMožete podesiti K‑osvajač da pomaže dok unosite URL u traku lokacije, uključivanjem mogućnosti samodopune teksta. Kliknite na prazan deo polja za unos trake lokacije, pa odaberite iz iskačućeg menija . Biće vam ponuđen izbor sledeće dve opcije:
Dobijate ono što upisujete.
Kad ste upisali deo putanje ili URL‑a, pritisak na Ctrl+E ili Tab dopuniće unos ako je to moguće učiniti nedvosmisleno.
Dok pišete u polju trake lokacije, K‑osvajač će automatski proširiti dotle napisano na jednu moguću celu putanju ili URL, ističući dodate znakove. Nastavite s unosom ako to nije ono što želite, ili pritisnite Enter da prihvatite ponuđenu dopunu.
Dok kucate, pojaviće se padajući spisak s mogućim pogocima za dotle upisano. Kad se željena putanja ili URL pojave na spisku, kliknite na stavku. Stavku možete odabrati i tasterom strelice nagore ili Tab, i strelice nadole ili Shift+Tab, pa onda pritisnite Enter.
Poput automatskog režima, osim što dotle upisano proširuje do prvog sledećeg znaka / u putanji ili URL‑u. Pritisnite Ctrl+E ili Tab da prihvatite predlog, a Enter kad je dovršena cela putanja ili URL.
Ovo je kombinacija obe prethodno opisane opcije.
Ova stavka je data na dnu podmenija, i omogućava vam da vratite podrazumevano ponašanje padajućeg spiska.
Najbolje je da isprobate sve ove režime, da utvrdite koji vam najbolje leži.
Korišćenje obeleživačaMada K‑osvajačeve obeleživače možete koristiti za pamćenje lokacija ličnih fajlova i fascikli, najkorisniji su kad pretražujete Web, za sastavljanje spiska korisnih sajtova.
Meni otvarate klikom na naslov menija. Pošto se spisak razvije, kroz njega se možete kretati strelicama ili mišem, pa pritisnuti Enter ili kliknuti da posetite izabranu lokaciju.
Za dodavanje nove stavke spisku, koristite → , ili Ctrl+B, ili kliknite na prazan prostor na veb stranici (ili u prikazu fascikle) i iz iskačućeg menija odaberite .
Spisak obeleživača može sadržati potfascikle sa drugim obeleživačima, a njih možete napraviti pomoću → . Za dodavanje obeleživača u potfasciklu radije nego u glavni spisak, izaberite fasciklu sa spiska, pa upotrebite stavku u toj fascikli.
Ako unesete bookmarks: u traku lokacije, pojaviće se domaća stranica obeleživača sa pregledom svih obeleživača po fasciklama.
Obeleživače možete uređivati pomoću uređivača obeleživača.
Upisivanje postavkiZa pojedine fascikle možete zadati zasebne postavke menija . Da ovo uradite, idite na → i izmenite postavke prikaza po želji. Zatim primenite svojstva prikaza na tekuću fasciklu, što će u njoj stvoriti fajl .directory koji će sadržati postavke. Postavke posebne po fascikli uklanjate ili isto u ovom dijalogu, ili prostim brisanjem fajla .directory.
Primedba
Zgodna upotreba ove mogućnosti je kada imate fasciklu punu slika. Za nju možete postaviti da se prikazuju sličice kad je otvorite (preko → i u meniju ), a da to ne važi za ostale fascikle.
PriključciIzdanja KDE‑a sadrže neke korisne priključke koji se uklapaju u K‑osvajač na različite načine. Ukratko su predstavljeni u narednom.
Upotrebite → da otvorite dijalog sa svim instaliranim priključcima i izaberete one koje želite. Svim priključcima može se pristupiti kroz meni .
U dijalogu će biti nabrojani samo priključci koji odgovaraju trenutnom režimu (menadžer fajlova ili pregledač preko KHTML‑a/QtWebEnginea).
Režim pregledača
- prevod veb stranice
Koristi servis mašinskog prevođenja Googleov prevodilac da prevede tekuću HTML stranicu na bilo koji od ponuđenih jezika. Može se pokrenuti pomoću → .
Ako izaberete deo teksta na stranici, biće preveden samo taj deo umesto celog URL‑a.
Važno
Mašinsko prevođenje nije savršeno! Google će u najboljem slučaju dati grub prevod, a u najgorem nešto potpuno smešno. Nemojte donositi važne odluke prema onome što ste pročitali sa stranice prevedene Googleom, već prethodno obavezno potvrdite tačnost prevoda.
Primedba
Cele veb stranice se mogu prevoditi samo kada su dostupne preko Weba. Za bilo šta drugo, idite direktno na sajt Googlea i tamo nalepite tekst koji želite da prevedete.
- prikazivač DOM stabla (samo preko KHTML‑a)
Prikazivač DOM stabla omogućava programeru da prikaže stilove, atribute i elemente veb dokumenta.
Izbor → otvara novi prozor sa objektnim modelom dokumenta (DOM‑om) tekuće HTML stranice.
Podrazumevano prikaz počinje od korenog čvora dokumenta, na primer
documentElement. Svi ostali vidljivi čvorovi ili su deca ili potomci korenog.Ako želite da izmenite DOM stablo, moraćete za to da upotrebite neku spoljašnju skriptu.
- validator veb stranice (samo preko KHTML‑a)
Ovaj priključak koristi W3C‑ov overivač HTML‑a da overi tekuću stranicu, što je vrlo korisno pri izradi veb stranica.
- i
Opcija overe HTML‑a omogućava vam da uporedite svoj HTML dokument sa propisanom sintaksom HTML‑a i dobijete izveštaj o eventualnim greškama. Overom obezbeđujete da se vaše veb stranice pravilno vide u svim pregledačima.
Omogućava vam da overite CSS opis stila ugnežđen u HTML ili XHTML dokumentu. Pravilan CSS je ključan za održavanje usaglašenog izgleda vašeg veb sajta bez obzira na pregledač kojim mu se pristupa.
Potvrdite da među vezama na vašem sajtu nema preusmeravanja niti prekinutih veza. Ova alatka rekurzivno proverava sve veze na sajtu.
Overava tekuću stranicu ali bez prikaza rezultata u drugom prozoru ili jezičku, kao što to čine prethodne radnje. Upotrebom ove stavke aktivirate radnju koja daje sažetak overavanja.
Ovom stavkom možete pogledati i podesiti pretpodešene overivače kojim overavate svoj HTML i CSS
- HTML postavke (preko KHTML‑a)
Izaberite → da uključite i isključite razne postavke HTML‑a bez posezanja u dijalog za podešavanje.
Uključite ili isključite upotrebu JavaScripta u K‑osvajaču.
Uključite ili isključite upotrebu JavaScripta u K‑osvajaču.
Uključite ili isključite upotrebu kolačića u K‑osvajaču.
Uključite ili isključite upotrebu instaliranih priključaka u K‑osvajaču.
Uključite ili isključite učitavanje slika na veb stranicama.
Aktivirajte ili deaktivirajte upotrebu proksija u K‑osvajaču kao pregledaču.
Aktivirajte ili deaktivirajte upotrebu keša u K‑osvajaču kao pregledaču.
Podmeni omogućava vam da podesite kako K‑osvajač koristi keš. Mogućnosti su:
- arhiviranje veb stranice (samo preko KHTML‑a)
Pozvana pomoću → , ova alatka stvara arhivski fajl (
.war) za trenutno prikazanu veb stranicu, uključujući i sve slike. Kliknite na ime arhivskog fajla da prikažete sačuvanu stranu.- automatskog osvežavanje (samo preko KHTML‑a)
Ovo radi na bilo kojem delu samo za čitanje (iako se trenutno priključuje samo u KHTML deo). Omogućava vam da zadate K‑osvajaču period na koji će automatski osvežavati stranicu. Ovo je korisno za stranice poput vesti, a posebno za one koji koriste režim kioska.
- mini‑alatke (samo preko KHTML‑a)
Ovaj priključak dodaje izvedbu za tzv. aktivne obeleživače. To su mali JavaScript programi koji se mogu sačuvati i koristiti kao obični obeleživači veb stranica. Time se dobijaju jednostavne alatke „na jedan klik“ koje mogu dodati značajnu funkcionalnost pregledaču.
- relacije dokumenta (samo preko KHTML‑a)
Prikazuje relacije dokumenta.
Režim menadžera fajlova
- filter fascikli
Ovim upravljate preko → (Ctrl+Shift+I), gde možete izabrati po tipu stavke koje se prikazuju u fascikli.
- galerija slika
U režimu menadžera fajlova, možete odabrati → (ili pritisnuti Ctrl+I) da stvorite HTML stranicu sa sličicama za sve slike u tekućoj fascikli. Podrazumevano ime HTML stranice je
images.html, a sličice se stavljaju u novu fascikluimages.Kada pokrenete priključak za galeriju slika, pojaviće se dijalog u kome podešavate način stvaranja galerije.
Izgled stranice
- Ovaj dijalog služi za podešavanje izgleda stranice galerije.
Ova opcija daje polje u koje unosite željeni naslov stranice sa galerijom slika.
Ovu opciju čini klizač i brojčanik kojim podešavate broj sličica po jednoj vrsti u galeriji.
Ovom kućicom određujete da li se vide imena fajlova ispod sličica u galeriji.
Ovom kućicom određujete da li se vide veličine fajlova ispod sličica u galeriji.
Ovom kućicom određujete da li se vide dimenzije slika ispod sličica u galeriji.
Ovaj padajući spisak omogućava biranje fonta koji se koristi za ispis tekst u galeriji.
Ovim brojčanikom menjate veličinu izabranog fonta.
Ova opcija daje birač boje ispisa u galeriji, pod koju spadaju sve zone sa tekstom.
Ova opcija daje birač boje pozadine u galeriji.
Fascikle
- Kroz dijalog fascikli birate gde će galerija biti sačuvana. Ovde takođe možete podesiti koje se fascikle koriste.
Birač fajlova u kome određujete gde ćete sačuvati HTML stranicu načinjene galerije.
Ovom kućicom aktivirate rekurziju kroz potfascikle. Ako je kućica popunjena, aktiviraju se klizač i brojčanik za izbor dubine rekurzije.
Ovom kućicom zadaje se stvaranje fascikle u koju treba kopirati izvorne slike sadržane u galeriji.
Ova kućica poziva birač fajlova radi zadavanja fajl sa komentarima za galeriju. Fajl sa komentarima sadrži podnaslove slike.
Format ovog fajla je:
# ovo je komentar, redovi koji počinju sa '#' ignorišu se IMEFAJLA1: Opis IMEFAJLA2: Opis
Sličice
- U dijalogu sličica podešavaju se svojstva sličica u galeriji.
Iz ovog padajućeg spiska birate format u kome će sličice biti zapisane.
Ova opcija daje klizač i brojčanik za podešavanje veličine sličica u galeriji.
Ova kućica aktivira padajući spisak za promenu dubine boja za sličice, ako želite da bude različita od one za izvornu sliku.
- traka pretrage
Daje tekstualno polje za lak pristup pretraživačima poput Googlea. Kliknite na ikonicu levo od polja da otvorite meni iz kojeg možete birati različite pretraživače i podešavati njihove veb prečice.
- priključak za naredbe školjke
Ovaj priključak omogućava izvršavanje naredbi školjke u tekućoj fascikli, uz prikaz izlaza u zasebnom prozoru.
Proširenja režima prikazaK‑osvajač pruža još neke prikaze pod → u režimu menadžera fajlova i pregledača, kada su instalirani odgovarajući programi i priključci.
U režimu menadžera fajlova, dodatni prikazi su iz programa Filelight i preko K‑osvajačevog priključka.
Priključak FSView za K‑osvajač pruža još jedan režim prikaza za objekte MIME tipa inode/directory, za lokalne fajlove. Može se uzeti kao alternativa raznim prikazima ikonica i spiskova pri pregledanju sadržaja lokalnog fajl sistema.
Jedinstveno svojstvo FSViewa je u tome što može da prikaže cele ugnežđene hijerarhije fascikli, koristeći tzv. mapu stabla za grafičku predstavu. Mape stabla omogućavaju sagledavanje metrike objekata u ugnežđenim strukturama: svaki objekat se predstavlja pravougaonikom površine srazmerne metrici. Zbir metrika dečijih objekata mora biti jednak ili manji od metrike roditeljskog.
U FSViewu za metriku se uzimaju veličine fajlova i fascikli, pri čemu se veličina fascikle definiše kao zbir veličina svih njenih podstavki. Ovako se veliki fajlovi, čak i oni duboko u hijerarhiji fascikli, lako mogu uočiti preko velikih pravougaonika. FSView se može shvatiti kao grafička i interaktivna varijanta Unix naredbe du.
Uklapanje FSViewa u K‑osvajač omogućava korišćenje standardnih mogućnosti, poput kontekstnih menija nad fajlovima i radnjama osetljivim na MIME tipove. Ali je odlučeno da se promene u fajl sistemu ne nadziru automatski: ako izvan K‑osvajača obrišete fajl prikazan u FSViewu, morate ručno ažurirati prikaz, npr. pritiskom na F5, da biste videli izmenu. Ovo je zbog toga što bi inače potencijalno ogroman broj fajlova morao da bude nadziran, što bi moglo dovesti do prevelikog trošenja resursa sistema radi jedne sporedne mogućnosti.
Ovaj odeljak detaljno opisuje grafičku predstavu FSViewa.
Stavku u mapi stabla čini jedan pravougaonik koji predstavlja fajl ili fasciklu u fajl sistemu. Radi lakšeg kretanja, date su razne opcije za bojenje i etiketiranje pravougaonika.
Boja pravougaonika može da se izmeni pomoću → . Boja može ili predstavljati dubinu, čime se lakše sagledava ugnežđivanje, ili neki od atributa fajla, poput imena, vlasnika, grupe ili MIME tipa.
Etiketu pravougaonika mogu činiti različiti atributi fajla ili fascikle. Za svaki atribut možete izabrati da li će se uopšte videti, pa onda da li samo ako ima dovoljno mesta ili će se potreban prostor oduzimati od dece (čime se narušava koncepcija čiste mape stabla). Pored ovoga, možete zadati i relativnu lokaciju etikete u pravougaoniku.
Za algoritme iscrtavanja mape stabla treba da važi pravilo da je površina pravougaonika srazmerna metrici stavke. Kod mapa stabla u FSViewu, ovo pravilo nije uvek zadovoljeno. Na primer, iscrtavaju se ivice koje oduzimaju nešto prostora, što se prenosi na gubitak prostora u dečjim stavkama. (Što je pravougaonik bliži kvadratu, to se manje prostora gubi na ivice.)
Slično, za dobar pregled bolje je da svaki pravougaonik ima bar ime za etiketu. Možete izabrati da se uvek rezerviše dovoljno prostora za etiketu, ili da se etikete iscrtavaju samo ako ima dovoljno slobodnog prostora. U potonjem slučaju, pomažu vam oblačići koji iskaču kada se miš zadrži nad stavkom. Oblačići prikazuju podatke o stavci, zajedno sa roditeljskim fasciklama sve do korene stavke mape stabla.
Način na koji se prostor stavke deli u podzone za decu prepušta se izvedbama. Najbolje je ostvariti takvu podelu u kojoj ima što više pravougaonika bliskih kvadratu, što zbog etiketa što zbog manjeg gubitka prostora na ivice. Najbolje metode u ovom smislu su po vrstama, po kolonama i rekurzivna bisekcija.
Preko stavke menija → možete odrediti najmanju površinu koju stavka mora imati da bi bila iscrtana. Ako stavka sadrži neprikazane dečije stavke, njen prostor biće prošaran da bi se ukazalo na to.
FSView podržava biranje više stavki, slično prikazu ikonica i spiska, tako da neke radnje možete izvršiti istovremeno nad više fajlova. Jedan klik mišem uvek bira jednu stavku pod pokazivačem. Klik mišem uz držanje tastera Shift bira opseg, dok klik uz držanje tastera Ctrl obrće izbor. Kada izaberete jednu stavku, više ne možete izabrati njene podstavke. Izbor stavke takođe će poništiti eventualni prethodni izbor njenih roditeljskih stavki.
Kroz mapu stabla možete se kretati i tastaturom: tasteri strelica Levo i Desno premeštaju tekuću stavku između srodnika, a strelice Dole i Gore pomeraju kroz hijerarhiju ugnežđivanja. Space bira stavku, u kombinaciji sa Shiftom bira opseg stavki, a sa Ctrlom obrće izabranost tekuće stavke. Pritisnite Enter da izvršite radnju otvaranja nad tekućom stavkom.
Podešavanje K‑osvajačaKao što važi za KDE u celini, i K‑osvajač je izuzetno podesiv, te zaista možete ostvariti izgled i osećaj koji najbolje odgovara vašim potrebama i željama.
U svežoj instalaciji KDE‑a, prozor K‑osvajača sadrži traku menija, glavnu traku i traku lokacije, a možda i traku obeleživača.
Za detalje o podešavanju traka alatki i prečica pogledajte odeljke o trakama alatki i prečicama u Osnovama KDE‑a.
Stavka → poziva dijalog u kojem možete upravljati većinom aspekata ponašanja K‑osvajača.
Sadrži nekoliko sekcija koje se biraju klikom na jednu od ikonica na levoj strani dijaloga:
Opšte — podesite opšte ponašanje K‑osvajača
Performanse — podesite postavke za poboljšanje performansi K‑osvajača
Obeleživači — podesite domaću stranicu sa obeleživačima
Upravljanje fajlovima — podesite kako se K‑osvajač ponaša u režim menadžer fajlova
Načini prikaza — podesite režime prikaza u menadžeru fajlova
Navigacija — podesite kretanje u menadžeru fajlova
Servisi — podesite servise u menadžeru fajlova
Opšte — podesite opšte postavke menadžera fajlova
Pridruženja fajlovima — podesite pridruženja fajlovima
Smeće — podesite postavke smeća
Pregledanje Weba — podesite ponašanje pregledača
Proksi — podesite željene proksi servere
Izgled — podesite kako se prikazuju veb stranice
AdBlockovi filteri — podesite AdBlockove filtere u K‑osvajaču
Keš — podesite postavke veb keša
Istorijat — podesite istorijat u bočnoj traci
Kolačići — podesite kako rade kolačići
Identifikacija pregledača — podesite kako se K‑osvajač predstavlja
Java i JavaScript — podesite ponašanje Jave i JavaScripta
Pritisak na dugme daće vam detaljna uputstva o načinu korišćenja svake od ovih sekcija, a možete se osloniti i na šta‑je‑ovo tekstove.
Popis naredbiPrimedba
Kombinacije prečica sa tastature date u ovom poglavlju jesu one podrazumevane. Mogu, naravno, biti izmenjene.
Postoje neke korisne prečice koje nisu date ni u jednom od menija:
- F6
Postavlja fokus na polje za unos u traci lokacije.
- Ctrl+.
Aktivira narednu stranicu pod jezičkom.
- Ctrl+,
Aktivira prethodnu stranicu pod jezičkom.
Traka menijaNeke stavke menija pojavljuju se samo ako su primenljive na fajl koji je trenutno otvoren u K‑osvajaču. Na primer, stavka → neće biti data dok je prikazan sadržaj neke fascikle.
K‑osvajač ima različite stavke menija prema tome u kom je režimu, menadžera fajlova ili pregledača. Ovo poglavlje opisuje samo stavke u ta dva režima.
Kada K‑osvajač koristi ugnežđene komponente (K‑delove), poput GwenViewa za prikazivanje slika ili Okulara za PDF i PostScript dokumente, stavke menija tih drugih programa stopljene su u K‑osvajačev meni. Pomoć za ove dodatne stavke možete naći u priručniku datog ugnežđenog programa.
- → (Ctrl+N)
Otvara još jedan prozor K‑osvajača.
- → (Ctrl+T)
Otvara još jedan jezičak K‑osvajača, s praznom stranicom.
- → (Alt+O)
Postavlja fokus na polje za unos u traci lokacije.
- → (Ctrl+O)
Otvara fajl preko KDE‑ovog fajl dijaloga.
- →
Otvara podmeni za upisivanje tekuće sesije (otvorenih jezičaka i prozora) radi lakog navraćanja, upravljanje sesijama i prebacivanje između ranije sačuvanih.
- →
Šalje e‑poštom vezu ka trenutnoj lokaciji.
- →
Šalje e‑poštom izabrani fajl kao prilog.
- → (režim pregledača preko KHTML‑a)
Javlja se samo dok je prikazana veb stranica sa pozadinskom slikom. Otvara dijalog Sačuvaj kao..., kako biste pozadinsku sliku sačuvali na svom računaru.
- → (režim pregledača)
Javlja se samo pri prikazu dokumenta ili veb stranice. Dijalog Sačuvaj kao... vam omogućava upisivanje kopije na vaš računar.
- → (režim pregledača)
Slično kao , ali za korišćenje sa veb sajtom koji koristi okvire.
- → (Ctrl+P)
Štampanje.
- → (režim pregledača)
Štampaj izabrani okvir veb stranice.
- →
Prikazuje spisak programa instaliranih na sistemu koji su pridruženi MIME tipu trenutnog URL‑a.
- → (Ctrl+Q)
Zatvara ovaj primerak K‑osvajača.
Primedba
Neke stavke iz menija takođe se mogu naći u meniju na desni klik u slobodnoj zoni prikaza.
- → (Ctrl+Z)
Katkad vam dopušta da opozovete pogrešnu radnju.
- → (Ctrl+X)
Stavlja izabrane stavke u klipbord. Ako ih potom nalepite negde, biće premeštene sa prvobitne na novu lokaciju.
- → (Ctrl+C)
Kopira izabrane stavke u klipbord.
- → (Ctrl+V) (režim pregledača)
Nalepljuje sadržaj klipborda u traku lokacije, ako je traka lokacije u fokusu.
- → (Ctrl+V) ili → ili → ili → (režim menadžera fajlova)
Nalepljuje trenutno kopirane ili isečene stavke u tekuću fasciklu. Ako klipbord ne sadrži fajlove ili fascikle, sadržaj klipborda (npr. tekst ili slika) nalepljuje se kao novi fajl.
- → (Ctrl+A) (režim pregledača)
Odabira ceo tekst na tekstualnoj ili HTML stranici koja se pregleda. Zatim tekst možete kopirati i nalepiti u uređivač teksta.
- → (režim menadžera fajlova)
Stvara novi objekata (kao što je fascikla ili tekstualni fajl) u tekućoj fascikli. Za više detalja pogledajte sekciju o stvaranju stavki.
- → (F2) (režim menadžera fajlova)
Dopušta vam da preimenujete fajl ili fasciklu bez otvaranja dijaloga .
- → (Del) (režim menadžera fajlova)
Premešta izabrane stavke u fasciklu smeća.
- → (Shift+Del) (režim menadžera fajlova)
Briše izabrane stavke.
- → (režim menadžera fajlova)
Otvara dijalog za uređivanje tipa fajla.
- → (Alt+Return) (režim menadžera fajlova)
Prikazuje dijalog svojstava za trenutno izabrane stavke.
- → → (Ctrl+S) (režim menadžera fajlova)
Zajedno sa naredbama odabiranja , i , ovo obezbeđuje lak i moćan način višestrukog odabiranja fajlova.
Doziva jednostavan dijalog u kome upisujete obrazac imena fajla, sa džokerskim znakovima * i ?. Na primer, unos
*.htmlizabraće sve fajlove koji se završavaju sa.html, dok će?a*izabrati imena fajlova koja imaju slovo „a“ na drugom mestu.- → → (režim menadžera fajlova)
Poništava izbor fajlova ili fascikli pomoću dijaloga sličnog onom na .
- → → (Ctrl+A) (režim menadžera fajlova)
Odabira sve stavke u fascikli. Zatim ih možete iseći ili kopirati, pa nalepiti u neku drugu fasciklu.
- → → (režim menadžera fajlova)
Poništava izbor svih izabranih fajlova ili fascikli.
- → → (Ctrl+Shift+A) (režim menadžera fajlova)
Izvrće trenutni izbor.
- → (Ctrl+F) (režim pregledača)
Prikazuje traku pretrage na dnu tekućeg prozora. Počnite da kucate da biste našli neku nisku na tekstualnoj ili HTML stranici koju pregledate.
- → (F3) (režim pregledača preko KHTML‑a)
Nalazi sledeće pojavljivanje niske na tekstualnoj ili HTML stranici.
- → (Shift+F3) (režim pregledača preko KHTML‑a)
Nalazi prethodno pojavljivanje niske na tekstualnoj ili HTML stranici.
- →
U režimu pregledača ovaj podmeni sadrži stavke za biranje ugnežđenih prikaza, poput KHTML‑a, QtWebEnginea ili ugnežđenog naprednog uređivača teksta.
U režimu menadžera fajlova ovaj podmeni sadrži stavke za biranje načina prikaza: sa ikonicama, sažeto, detaljno, emulator terminala, i drugi.
- →
Zaključani prikaz ne može da menja fascikle. Zgodno u kombinaciji sa za istraživanje mnogih fajlova iz iste fascikle.
- →
Povezuje tekući prikaz sa drugima, u prozoru sa više prikaza. Povezani prikaz prati promene fascikli u drugim povezanim prikazima. Ovo je posebno korisno kada se tipovi prikaza razlikuju, npr. stablo fascikli i prikaz u ikonicama ili detaljima, možda još i prozor emulatora terminala.
- → (F5)
Ponovo učitava.
- → (Esc)
Zaustavlja učitavanje (naročito korisno pri pregledanju Weba).
- → (Ctrl++), → (Ctrl+-) (režim pregledača preko KHTML‑a)
Ovim podešavate veličinu teksta na stranici, ako vam je teška za čitanje. Koliko će dobro ovo raditi zavisi od konstrukcije veb stranice.
- → (Ctrl+U) (režim pregledača preko KHTML‑a)
Prikazuje izvorni tekst dokumenta.
Raspoloživo samo ako pregledate dokument ili HTML stranicu.
- → (režim pregledača)
Prikazuje izvorni tekst okvira.
Raspoloživo samo ako pregledate veb sajt koji koristi okvire. Nalik na .
- → → → → → (režim pregledača preko QtWebEnginea).
Ove stavke menija nude različite radnje za menjanje veličina stavki na stranici.
- → (Ctrl+I) (režim pregledača preko KHTML‑om)
Prikazuje podatke o dokumentu, kao što je URL i HTTP zaglavlja upotrebljena za dobavljanje dokumenta.
Raspoloživo samo pri prikazu HTML stranice.
- → (režim pregledača)
Dopušta vam da izaberete kodiranje za prikaz HTML stranica. Obično je najbolji izbor podrazumevano.
- → (režim menadžera fajlova)
Određuje da li se stavke ređaju po imenu ili po nekom drugom kriterijumu, kako je opisano u odeljak po imenu „Podaci u prikazu“.
obrće redosled ređanja. ređa sve fascikle ispred fajlova.
- → (režim menadžera fajlova)
Prikazuje dodatne podatke, kako je opisano u odeljak po imenu „Podaci u prikazu“.
- → (režim menadžera fajlova)
Prikazuje simbolički pregled sadržaja fajla, u različitim režimima prikaza.
- → (režim menadžera fajlova)
Prikazuje sadržaj tekuće fascikle grupisan po opciji izabranoj u meniju (radi samo u prikazu sa ikonicama).
- → (Alt+.) (režim menadžera fajlova)
Prikazuje sve skrivene fajlove i potfascikle u tekućoj fascikli.
- → (režim menadžera fajlova)
Otvara dijalog svojstava prikaza.
- → (Alt+strelica gore)
Pređite nivo iznad u hijerarhiji fascikli, ili izaberite fasciklu iz podmenija.
- → (Alt+strelica levo)
Pređite na prethodni prikaz ili izaberite prethodno posećenu stavku iz podmenija.
- → (Alt+strelica desno)
Napred možete ići samo ako ste se prethodno vratili nazad.
- → (Alt+Home) (režim pregledača)
Ide na vašu domaću stranicu, kako je zadata na stranici Opšte dijaloga za podešavanje.
- → (Alt+Home) (režim menadžera fajlova)
Prebacuje na vašu domaću fasciklu, npr.
/home/pera/.- → (režim menadžera fajlova)
Otvara fasciklu koja sadrži vaše programe.
- → (režim menadžera fajlova)
Mrežne fascikle se javljaju na posebnom mestu u K‑osvajaču i Dolphinu, po imenu „virtuelna fascikla“. Više detalja o korišćenju ove fascikle možete naći u priručniku K‑mrežohvata.
- → (režim menadžera fajlova)
Otvara virtuelnu fasciklu sa svim modulima Sistemskih postavki, u prikazu ikonica, detalja ili po kolonama. Izaberite stavku da biste dobili taj modul za podešavanje u zasebnom prozoru.
- → (režim menadžera fajlova)
Otvara vašu fasciklu sa smećem.
- → (režim menadžera fajlova)
Otvara vašu fasciklu za samopokretanje.
- → (Ctrl+Shift+H)
Daje prikaz stabla vašeg istorijata pregledanja u zasebnom prozoru.
- →
Prikazuje podmeni sa URL‑ovima koje ste najčešće posećivali. Ako izaberete neki, K‑osvajač će ga otvoriti.
- →
Prikazuje podmeni sa URL‑ovima koje ste nedavno posećivali. Ako izaberete neki, K‑osvajač će ga otvoriti.
- →
Prikazuje podmeni sa zatvorenim URL‑ovima koje ste bili posetili. Ako izaberete neki, K‑osvajač će ga otvoriti. Ovaj podmeni možete očistiti pomoću .
Primedba
Za potpuniji opis stavki ovog menija pogledajte sekciju ovog uputstva o upotrebi obeleživača.
- → (Ctrl+B)
Dodaje trenutni izbor među obeleživače.
- →
Stvara fasciklu obeleživača s vezama ka svim trenutno otvorenim URL‑ovima u jezičcima K‑osvajača.
- →
Stvara novu fasciklu u obeleživačima.
- →
Otvara uređivač obeleživača.
- → (F4) (režim menadžera fajlova)
Otvara terminalski prozor Konsole.
- → (Ctrl+F) (režim menadžera fajlova)
Otvara K‑nalazač.
- → (režim menadžera fajlova)
Odavde možete ručno izabrati kodiranje koje koristi udaljena veza.
Ako su instalirani neki K‑osvajačevi priključci, meni sadržaće još stavki. Za više detalja, pogledajte poglavlje o priključcima.
Pored uobičajenih stavki KDE‑ovog menija za podešavanje, opisanih u istoimenom odeljku Osnova KDE‑a, K‑osvajač ima još i ove posebne stavke:
- →
Otvara mali tekstualni prikaz terminala, na dnu glavnog prozora.
- → (Ctrl+Shift+F)
Prebacuje K‑osvajač u režim preko celog ekrana, kada prozor K‑osvajača zauzima ceo ekran i nema uobičajene dekoracije prozora. Da napustite ovaj režim kliknite na ikonicu Napusti ceo ekran na traci alatki, ili pritisnite Ctrl+Shift+F.
- →
Otvara dijalog sa svim instaliranim priključcima (npr. iz KDE‑ovih modula ekstraopreme) i omogućava aktiviranje željenih. Svim priključcima može se pristupiti kroz meni
- →
Dijalog za podešavanje provere pravopisa, u kom možete izmeniti postavke posebne za K‑osvajač.
- → (Ctrl+Shift+L)
Deli prikaz na levi i desni.
- → (Ctrl+Shift+T)
Deli prikaz na gornji i donji.
- → (Ctrl+Shift+W)
Uklanja aktivni prikaz.
- → (Ctrl+N)
Otvara još jedan prozor K‑osvajača.
- → (Ctrl+Shift+D)
Otvara još jedan prozor K‑osvajača, sadržaja kao i tekući.
- → (Ctrl+T)
Otvara novu, praznu stranicu pod jezičkom.
- → (Ctrl+D)
Udvostručava stranicu pod jezičkom.
- → (Ctrl+Shift+B)
Izdvaja tekuću stranicu pod jezičkom u novi primerak K‑osvajača.
- → (Ctrl+W)
Zatvara tekuću stranicu pod jezičkom.
- → (Ctrl+Shift+levo)
Premešta trenutni jezičak jedno mesto ulevo na spisku.
- → (Ctrl+Shift+desno)
Premešta trenutni jezičak jedno mesto udesno na spisku.
Pored uobičajenih stavki KDE‑ovog menija , opisanih u odeljku o pomoći u Osnovama KDE‑a, imaćete i stavku kojom se možete navratiti na uvodne stranice (koje ste dobili pri prvom pokretanju K‑osvajača).
Pitanja i odgovori- 12.1. Mogu li da pokrenem K‑osvajač pod drugim menadžerom prozora?
- 12.2. Gde K‑osvajač drži svoje postavne podatke?
- 12.3. Kako mogu da očistim fajl istorijata?
- 12.4. Kako da uključim, isključim ili očistim keš pregledača?
- 12.5. Kako mogu da izmenim vrednosti prekovremena koja K‑osvajač koristi pri pregledanju Weba?
- 12.6. Kako postavljam svoju „domaću“ stranicu — onu koja se učitava po pokretanju?
- 12.7. Ovde ne mogu da nađem odgovor na moje pitanje.
12.1. | Mogu li da pokrenem K‑osvajač pod drugim menadžerom prozora? |
Samo instalirajte Qt, KF5 i K‑osvajač, i pokrenite K‑osvajač iz svog omiljenog menadžera prozora. Trebalo bi normalno da radi, a ako ne (programeri KDE‑a ne ispituju često ovaj slučaj), prijavite problem na http://bugs.kde.org; često pomaže i da izvršite kdeinit pre pokretanja K‑osvajača. | |
12.2. | Gde K‑osvajač drži svoje postavne podatke? |
Uglavnom u fascikli
Sve postavke posebne po fascikli stavljaju se u | |
12.3. | Kako mogu da očistim fajl istorijata? |
Postoje dva „istorijata“:
PrimedbaTakođe možete upotrebiti program Čistač (iz modula | |
12.4. | Kako da uključim, isključim ili očistim keš pregledača? |
Ako odaberete → u dijalogu pokrenutom putem → , dobićete dijalog koji vam dopušta da isključite keš, očistite ga ili mu podesite veličinu, i izmenite smernice keširanja. | |
12.5. | Kako mogu da izmenim vrednosti prekovremena koja K‑osvajač koristi pri pregledanju Weba? |
U Sistemskim postavkama, kategorija Mreža na stranici → . | |
12.6. | Kako postavljam svoju „domaću“ stranicu — onu koja se učitava po pokretanju? |
K‑osvajač ima „domaću fasciklu“ u režimu menadžera fajlova, a „domaću stranicu“ u režimu pregledača. Ove postavke možete izmeniti pokretanjem → +Opšte. K‑osvajačevu početnu stranicu u režimu menadžera fajlova zadajete preko padajućeg spiska K‑osvajač kreće od:, izborom jednog od uvodne stranice, moje početne stranice, prazne stranice ili mojih obeleživača. U režimu pregledača, K‑osvajač se pokreće sa unosom pod Domaća stranica:. | |
12.7. | Ovde ne mogu da nađem odgovor na moje pitanje. |
Pogledajte https://konqueror.org/faq/ ili https://konqueror.org/contact/. Više informacija možete naći na Forumu zajednice KDE‑a i na K‑osvajačevoj stranici na Korisničkoj bazi KDE‑a.. |
Zasluge i licencaK‑osvajač. © 1999-2003, programeri K‑osvajača:
- David For
(faure AT kde.org) programer (delovi, JavaScript, U/I biblioteka) i održavalac
- Simon Hausman
(hausmann AT kde.org) programer (radni okvir, delovi)
- Mihael Rajher
(michael.reiher AT gmx.de) programer (radni okvir)
- Matijas Velk
(welk AT fokus.gmd.de) programer
- Aleksander Nojndorf
(neundorf AT kde.org) programer (spiskovni prikazi)
- Mihael Brade
(brade AT kde.org) programer (spiskovni prikazi, U/I biblioteka)
- Lars Knol
(knoll AT kde.org) programer (motor za renderovanje HTML‑a)
- Anti Koivisto
(koivisto AT iki.fi) programer (motor za renderovanje HTML‑a)
- Dirk Miler
(mueller AT kde.org) programer (motor za renderovanje HTML‑a)
- Piter Keli
(pmk AT post.com) programer (motor za renderovanje HTML‑a, JavaScript)
- Valdo Bastijan
(bastian AT kde.org) programer (motor za renderovanje HTML‑a, U/I biblioteka)
- Matej Kos
(koss AT napri.sk) programer (U/I biblioteka)
- Aleks Zepeda
(zipzippy AT sonic.net) programer (U/I biblioteka)
- Štefan Kulov
(coolo AT kde.org) programer (motor za renderovanje HTML‑a, U/I biblioteka, radni okvir za probu na regresije)
- Ričard Mur
(rich AT kde.org) programer (podrška za javanske aplete)
- Dima Rogozin
(dima AT mercury.co.il) programer (podrška za javanske aplete)
- Vin Vilks
(wynnw AT calderasystems.com) programer (podrška menadžera za Javu 2 i druga važna poboljšanja za podršku apleta)
- Hari Porten
(porten AT kde.org) programer (JavaScript)
- Štefan Šimanski
(schimmi AT kde.org) programer (podrška Netscapeovih priključaka)
- Karsten Pfajfer
(pfeiffer AT kde.org) programer (radni okvir)
- Džordž Stajkos
(staikos AT kde.org) programer (podrška za SSL, Netscapeovi priključci)
- Davit Alemajehu
(adawit AT kde.org) programer (U/I biblioteka, podrška za autentifikaciju)
- Torsten Ran
(rahn AT kde.org) grafika i ikonice
- Torben Vajs
(weis AT kde.org) autor KFM‑a
- Jozef Veninger
(kde AT jowenn.at) programer (radni okvir navigacionog panela)
- Štefan Biner
(binner AT kde.org) programer (raznorazno)
- Leo Savernik
(l.savernik AT aon.at) kontrola pristupa JavaScriptom, proširenja smernica po domenu, motor za renderovanje HTML‑a
- Žermen Garan
(germain AT ebooksfrance.org) programer (motor za renderovanje HTML‑a)
- Zak Rasin
(zack AT kde.org) programer (motor za renderovanje HTML‑a)
- Tobijas Anton
(anton AT stud.fbi.fh-darmstadt.de) programer (motor za renderovanje HTML‑a)
- Luboš Lunjak
(l.lunak AT kde.org) programer (motor za renderovanje HTML‑a)
- Maksim Orlovič
(maksim AT kde.org) programer (motor za renderovanje HTML‑a, JavaScript)
- Alan Sandfeld Jensen
(kde AT carewolf.com) programer (motor za renderovanje HTML‑a)
- programeri Appleovog Safarija
programer (motor za renderovanje HTML‑a, JavaScript)
- Kos Vrizen
(koos.vriezen AT xs4all.nl) programer (podrška za javanske aplete i druge ugnežđene objekte)
- Ajvor Hjuit
(ivor AT ivor.org) programer (AdBlockovi filteri)
- Eduardo Robles Elvira
(edulix AT gmail.com) programer (radni okvir)
© dokumentacije 2000-2003
Ervan Loasan
(erwan AT loisant.org)Pamela Roberts
(pamroberts AT blueyonder.co.uk)
Za KDE 3.2 dokumentaciju ažurirao Filip Rodrigez (phil AT kde.org)
Probno čitao dokumentaciju za KDE 4.11 Dejvid Palser (davidpalser179 AT btinternet.com).
Preveo Dragan Pantelić (falcon-10 AT gmx.de).
Dokumentacija se daje na korišćenje pod uslovima GNU‑ove Licence slobodne dokumentacije.
Program se daje na korišćenje pod uslovima GNU‑ove Opšte javne licence.